Hrizanteme saksijske

Mene interesuje šta mislite vi iskusniji cvecari, dali je dobro da krenem gajiti hrizanteme ili je možda tržište vec dovoljno snabdeveno sa njima? Ima li buducnosti za nas početnike u gajenju ovog cveca? Kakva je potražnja hrizantema?
Ja bih ove godine probao da radim neku malu površinu i u isto vreme da naučim, jer jedno je poznavati teoriju a drugo je znati teoriju i odmah u bašti primeniti istu... Probacu hrizanteme za rezani cvet i multiflora hrizanteme.
Imam 3 hektara zemlje, pa bih mogao za nekoliko godina, da je iskoristim za gajenje cveca.

Inače, super ste ljudi i da kažem da mi mnogo znače saveti koje mogu ovde da nadjem.

Svaka proizvodnja je prica za sebe .Ja licno bih vam preporucila da krenete ,posto vec imate svoju zemlju i volju i zainteresovanost za rad .Mi smo ziveli u gradu i poceli na 4 ara placa .,i uspeli smo ,(naravno svakog dana se uci i radi nesto) .,pa zasto nebiste i Vi pokusali .Normalno bogatstvo se nestice preko noci ,upornoscu se moze postici sve.Sto se tice potraznje i plasmana ,morate se izboriti sami za plasman ,a proizvodjaca za hrizanteme kao i za ostalo cvece ima mnogo ,sto nezanaci da netreba da se oprobate u ovoj proizvodnji.
Ja vam zelim uspeh i ako mogu nekim savetom ,pomocicu.Pozdrav

Gde da kupim seme ili reznice za hrizanteme imam volju i vremena mnogo ,nesto sto moze bez plastenika za pocetak. Nesto mora da se radida se prezivi

probaj u gradini sabac.....mozda ima i simon neku ponudu preko klastera

joj dule-Mokrin zar to nije mnogo skupo jeste da je to poznati proizvodjac ali je cena jaka kao i u Pomex-u.Kako cena prosle sezone nije bila reprezentativna kako ces se uklopiti?

Loximus za loptaste hrizanteme je Gipso je u pravu jer da bi loptasta hrizantema bila I klase mora se ostavljati samo jedan cvet pa to zahteva stalno kidanje zaperaka koji nicu sa strane.

snazanam,radim sa pravim firmama,poznatim,svako ko radi vise od 2 godine zna da se uklopi,stize oko maja meseca,skine se dosta reznica,jedna maticna biljka moze da da po 40reznica,ko zna da radi,svaka originalna biljka je mnogo zdravija od tzv. maticnih koje se nadju po 10dinara,jedna takva zarazena hrizantema moze haos ostalim napraviti.ljudi polako prepoznaju kvalitet,tako da ce jos malo prolaziti tzv. nasi proizodjaci biljaka po dosta jeftinijim cenama,za koje vreme ce doci i papiri da se kontrolisu a ti proizvodjaci to nemaju,nemaju fitosanitarne preglede.

zoko i ostali,da vam je jasno jedno,nemoze se meriti biljka maticna,original od 0.31e i neka tamo oziljena u pesku po 10din,ja imam iskustva sa tim od 10din i reci cu samo da NEMOGU DA SE MERE.toj jeftinoj je dusa izvadjena koliko se reznicila,normalno je da i ja mogu da prodajem hrizantemu po 80din(znam i ko prodaje) koju sam kupio po 31din,kapirate ljudi da ja od svojih originala sa dzifi tresetom mogu dobiti 45.000biljaka pa pomnozite i koliko ce doci 3600000,sta kazete sad na ovo,da li se racunica isplati?svi koji rade sa hrizantemama od 10din ce se zapitati u kom ravcu idu,prvo necete dobiti papir od njh,pocece da placaju reglede biljaka i samim tim ce i kod njih skociti dosta cena,mislim da se slazete sa mnom,sa poslednjom recenicom.

Dule, koja površina zemlje treba da bi zasadio 1500 hrizantema? Ili recimo koliko reznica treba na površini od jednog ara? Mogu naravno odgovoriti i ostali...

Ime hrizantema potiče od grčkih reči „chrysos”, što znači zlatan, i „anthemon”, u značenju cvet. Prvobitno su uzgajane u Kini još 1400 godine p.n.e, a nešto kasnije prenesene su u Japan, gde su ubrzo postale vrlo cenjene. Toliko su osvojile Japance, da su ih već posle prve izložbe 910. godine proglasili za nacionalni cvet i simbol Sunca odnosno carske porodice. Osim što su „usvojene” kao zvanični simbol carevine i trona, i najviši zvaničnici države bivaju počašćeni članstvom u „Redu hrizantema”. Iz Azije su potom prvo stigle u Veliku Britaniju krajem 18. veka, odakle se njihova popularnost raširila po celoj Evropi.



Danas se jedva mogu prebrojati različiti kultivari hrizantema...Najveći broj varijeteta potekao je od Chryzanthemum indicum, vrste pronađene u Kini i Japanu, i Chryzanthemum morifolium, vrste poreklom iz Kine, koja se pri tom više i ne može naći u prirodi. Njihovoj popularnosti, osim toga što su veoma dekorativne, doprinelo je i to što su višegodišnje i u kasnom jesenjem periodu među retkim cvetnicama. Njihove cvetne glavice, a cvetaju od kasnog leta do kasne jeseni, mogu biti bele, žute, crvene, narandžaste, ružičaste, purpurne, lila ili bordo i vrlo su postojane.
U komercijalnoj upotrebi hrizanteme su se našle u istom rangu kao ruže, podjednako u upotrebi kao rezano cveće, saksijske ili vrtne biljke.
Ima ih od onih sa sasvim jednostavnim laticama i jednobojnih, do onih koji podsećaju na paukovu mrežu ili šatiranih. Kakav će biti cvet, zavisi od toga kojoj grupi pripada hrizantema: kineskoj (latice nadole), japanskoj (latice nagore), krupnocvetnoj (veličina cveta i po 20-30 cm), sitnocvetnoj (cvet 5-10 cm) ili dekorativnoj (objedinjuju osobine krupnocvetnih i sitnocvetnih). Koren im je jako dobro razvijen, a stabljike uspravne.
Vole polusenovita ali i osunčana mesta. Treba ih saditi u rastresita zemljišta, a kako zahtevaju dosta prostora, na rastojanju od oko 40 cm. Ukoliko ste u proleće posadili mladu, neformiranu biljku, kada naraste do desetak centimentara, u negu spada i otkidanje vrhova, da bi biljka izrasla u skladnu žbunastu formu, sa što više cvetova. Svake dve-tri nedelje do sredine leta treba otkinuti vrh novog izbojka. Neophodno ih je češće zalivati od dva do tri puta nedeljno, a tokom cvetanja naročito im je potrebno obi-lje vode. Do pred samo cvetanje preporučljiva je i prihrana tečnim đubrivom svakih 7-14 dana. Ukoliko želite da produžite period cvetanja. možete odmereno nastaviti sa prihranom, ali i uklanjanjem precvetalih krunica. Posle cvetanja stabljike bi trebalo skratiti na oko 20-30 cm.
Iako je hrizantema vrlo otporna i izdržljiva, potrebno ju je zaštititi od prvih mrazeva. Krajem sezone biljka se seče drastično, skoro do zemlje, i polako isušuje dodavanjem sve manje količine vode .
Ako je vaša hrizantema predviđena za sadnju u saksiji, imajte na umu da se preporučuje presađivanje svake dve-tri godine. Dekorativna je i pojedinačno i u grupi, vrlo lepo izgledaju i bordure od loptastih hrizantema, a efektna je i u kombinaciji s drugim biljkama, naročito u kasnu jesen, kada pored ogolelih listopadnih biljaka njeni cvetovi još više dolaze do izražaja.
Vrlo zastupljena i na našem području kao ukrasna baštenska biljka, kao rezani cvet u narodu, nažalost, i dalje važi za „grobljanski”. Verovatno zato što je u punom cvetu baš za Zadušnice, a pri tom je i vrlo otporna. Ova pojava u pojedinim zemljama Evrope (Francuska, Hrvatska i Poljska), ali i u Koreji i Japanu, vezuje se isključivo za hrizanteme bele boje. Nasuprot našem verovanju, jedno kinesko predanje kaže da one koji piju vode sa izvora ili potoka oko kojih rastu hrizanteme čeka dobro zdravlje, a da pirinčano vino sa cvetom hrizanteme čini svaki ten blistavim. U pojedinim delovima Azije uobičajeno je piti čaj od belih ili žutih cvetova hrizantema, tradicionalni lek protiv gripa. Kinezi čak lišće ove biljke često upotrebljavaju u kulinarstvu.
Iako je otrovna i može izazvati kontaktni dermatitis kod nekih osetljivijih tipova kože, NASA ju je determinisala kao biljku koja daje dobre efekte u uklanjanju kancerogenog benzena.
U ovaj rod spada i Chrysanthemum cinerariaefolium (Pyrethrum cinerarifolia), biljka iz koje se izdvaja pyrethrum, u upotrebi kao insekticid, ali i kao biljna osnova za spravljanje leka protiv migrene.

samo polako. mislim da je ovde doslo do zabune oko saksijskih i rezanih hrizantema! zato i ima neslaganja. molim i da se drzimo teme, cestitanje rodjendana i ostale zanimljivosti radimo u kafani klastera sto se rangiranja tice, ovo je forum, sve predloge stavite u preporuke administaciji, naravno da ce se razmotriti. hvala.

Ja se izvinjavam ako sam pogresno shvacen, jer stvarno nisam hteo raspravu. Mozda si dule pomislio da ismevam tvoje komentare. Nije tako. Mislio sam da se radi o reznicama za rezani cvet, pa posto sam vec ranije pisao da bih probao posao sa hrizantemama eto interesovalo me koliko reznica na koju povrsinu ide?
Stvarno se izvinjavam ako je ispalo nesto sto nisam hteo.

Ponovicu zadnji put, zavrsili smo raspravu! Bez svadje, cenzurisacu postove! Ovaj forum je namenjen za lepo druzenje, raspravu i pomoc svim ljudima dobre volje. Frustracije molim da svi ostavljate na Blicu, Kuriru i slicnim sajtovima gde je to moguce. Ovde to nije.

Dule, ko ne zeli da pise, slobodno, ne uticem na to. Zoka, rangiranje na svim forumima se vrsi na ovakav nacin, ja nisam u mogucnosti da ulazim svakom u kucu i plastenik da bih mu dao na osnovu toga rank. Raspravu o godinama i starostima sam sad video i nikad vise, za to ce slediti ban sledecem ko to pomene, jer je to degutativno i mizerno u svakom pogledu!

U nastavku mozete pisati o reznicama, a ponavljam, ne mesajte reznice saksijske i hrizanteme za rezanje.

holder ::Dule, koja površina zemlje treba da bi zasadio 1500 hrizantema? Ili recimo koliko reznica treba na površini od jednog ara? Mogu naravno odgovoriti i ostali...

Holder, na koje hrizanteme mislis? Saksijske ili za rezanje?

Evo negde sam pronašla jako lepo objašnjeno,pa da podelim sa vama koje zanima :

PLANIRANJE
Naspram klasične sadnje od kraja aprila do kraja maja u poslednje vreme su prisutne i nove tehnike proizvodnje zahvaljujući novim varijetetima bržeg i kompaktnijeg rasta koje omogućavaju značajnu uštedu u radu, zalivanju, prihrani i hemijskih sredstava za tretiranje. Bilo koji od dole navedenih programa obezbeduje odličnu formu biljaka i vreme cvetanja. Primer planiranja uz upotrebu novih tehnika proizvodnje: - Jedna reznica po saksiji (20 cm ili ekvivalentna) odprilike od 1 - 15 juna, uz jedno pinciranje odprilike nakon 10 - 14 dana nakon sadnje. - Dve reznice po saksiji (20 cm ili ekvivalentna) odprilike od 28 juna- 10 jula, uz jedno pinciranje odprilike nakon 10 - 14 dana. Reznice saditi blizu jedna druge (odprilike dva prsta razmaka). - Jedna reznica po saksiji (20 cm ili ekvivalentna) odprilike od 5- 2 juna. NE PINCIRATI.
KLJUČ USPEHA U PROIZVODNJI MULTIFLORA HRIZANTEMA
1. Zasaditi biljke ODMAH po prijemu.
2. Koristiti porozne supstrate za odvod viška vode.
3. Održavati supstrat vlažnim.
4. Obezbediti biljkama dovoljno prihrane
5. Obezbediti adekvatan razmak izmedu saksija.
6. Uvek koristiti najbolje biljke koje se mogu naći na tržištu
Uvek je najbolje da se biljke zasade odmah po prijemu. Ukoliko to nije moguće mogu biti čuvane nekoliko dana u frižideru na temperaturi 5 - 7 stepeni. Pre odlaganja u frižider proveriti ima li oštećenja na biljkama. Čuvanje biljaka do sadnje u senci ili sl. nije adekvatno čuvanju u frižideru
SADNJA
Uvek saditi biljke u vlažan supstrat. Sadnja u suvu podlogu je siguran put za smanjenje inicijalnog rasta i budućeg potencijala biljke. Pri sadnji biljaka veoma je važno saditi ih toliko duboko taman da se samo prekrije koren. Preduboka sadnja može omesti rast i uzrokovati razvoj više bolesti. U nekim slučajevima preduboka sadnja može rezultirati izumiranjem biljke. Temeljno zaliti biljke odmah nakon sadnje. Nedovoljno zalivanje će omesti biljku u razvoju, buduće grananje i ukupan rast. Preporučljivo je orošavanje biljaka često prvih nekoliko dana nakon sadnje tj. dok se biljke potpuno ne prime odnosno koren bude sposoban da apsorbuje vodu. Prihrana tečnim đubrivima u vreme sadnje pomaže dobijanju bujne biljke. Uvek upotrebljavati kompletna NPK đubriva (sa jednakim odnosom azota i kalijuma i nižim nivoom fosfora npr. 20-10-20) u koncentraciji 200 - 300 ppm N odmah nakon sadnje.
Ožiljene reznice treba zasaditi odmah po preuzimanju. Veoma je važno održavati vlažnost zemljišta jer inače se odmah smanjuje kvalitet budućeg cveta.
POSTUPAK OŽILJAVANJA NEOŽILJENIH REZNICA
1. Hormon za ožiljavanje povećava jednakost ukorenjavanja. 2. UVEK ožiljavati u vlažnom supstratu. 3. Preporučljiva je upotreba kontejnera sa 36 - 105 otvora. Što su reznice veće i otvori trebaju biti veći. Reznice mogu biti ožiljavane i direktno u konačnim posudama, ali to zahteva mnogo više prostora. 4. Orošavanje: od 1 - 3 dana 10 sekundi na svakih 5 - 10 min. Od 4 - 7 dana 10 sekundi na svakih 20 minuta. Od 8 - 15 dana 10 sekundi a na svakih 30 minuta (u ovoj fazi počinje formiranje korena). U svim fazama orošavati u toku dana, a u toku noći samo prvih 3 - 4 dana. Temperatura supsrtata 20 - 22 stepena a vazduha 20 - 30 stepeni. 5. Obezbediti dovoljno dugačak dan da bi se izbegla pojava pupoljaka prilikom ožiljavanja. Idealni nivo osvetljenja je 32000-38000 Lux-a. 6. Neožiljene reznice treba prihranjivati u toku procesa ožiljavanja. Upotrebljavati kompletna NPK đubriva opisana u gornjem tekstu u koncentraciji 200 - 300 ppm N odprilike prvog, sedmog i dvanaestog dana. Ukoliko biljke nisu presađene cim su ožiljene prihranjivati uz svako zalivanje. 7. Supstrat za ožiljavanje treba biti sterilan lak i porozan sa pH 6,2 - 6,8.
SAKSIJE
Optimalne su saksije od 21 cm ali mogu se koristiti i veće i manje. Što je veća saksija, veća će biti i biljka. Uvek koristiti nove sterilne saksije
PRIHRANA
Nivo prihrane zavisi od tipa podloge, đubriva koje se koristi i učestalosti upotrebe. Prihranjivanje treba bazirati na rezultate zemljišnih analiza. Prihrana pri svakom zalivanju u koncentraciji 200 ppm N kompletnim NPK đubrivima je odličan metod za proizvodnju visokokvalitetnih hrizantema. Ova koncentracija može biti povećana ili smanjena u zavisnosti od upotrebljenog supstrata i vremenskih prilika. Preporučljiva je upotreba kompletnih đubriva npr. 20-10-20, 20-5-19 ili 21-5-20.

Napomena: Upotreba đubriva sa visokim nivoom azota u amonijačnom obliku može omesti rast u uslovima niže temperature i nižeg nivoa osvetljenja. Takode visok nivo fosfora u đubrivima je više nego što biljke zahtevaju i može dovesti do izduživanja. Prihrana treba biti sprovodena dok pupoljci ne budu veličine zrna graška a prekinuta najkasnije kada je vidljiva boja cveta.

Probacemo nekako da razdvojimo rezanu i saksijsku hrizantemu. Ima dosta odlicnih saveta, pa bi to bilo odlicno.

Mislim da bi to bilo odlično...

Ne bi dolazilo do nesporazuma...

mene interesuju saksijske hrizanteme.ova nova tehnika proizvodnje je savrsena,imali neko da ju je isprobao???
inace zelim da se oprobam u proizvodnji saks.hrizantema,pa mi treba pomoc.najpre dali znaze koliko kostaju oziljene reznice saks.hrizantema
-kada treba da ih posadim i kako da ih gajim da bi mi bile spremne za prodaju kad su zadusnice,jer im je tada najveca potraznja

Pozz Dragana84,

Iako sam i ja ove godine početnik sa hrizantemama,pokušaću da ti odgovorim,mada ako pročitaš ovu temu od početka pronaćićeš sve odgovore...

Cene ti se kreću po reznici od 10-50din.
Neću te ništa ubeđivati jer smo imali koflikt o kvalitetu,ali svako ima pravo na svoje mišljenje...
Ja sam iskreno naručila po 12din. da probam,pa ćemo videti.
Možeš mi se javiti na pm pa ću ti dati podatke od par njih gde se može naručiti,a imaš i u Gradinaspa,Egzakti pa i Klasteru,tvoj izbor...

Inače što se tiče sadnje možeš do sredine Juna posaditi,a početi već od kraja Maja.Za Svi Svete rečeno mi je da treba uzimati kasniju sortu...

Nadam se da će ti i neko iskusniji odgovoriti...

hvala zoka0903,mi smo cak i komsinice ja sam iz vrbasa

Stvarno?!

Pa i ja sam Vrbašanka inače sam sad u Iđošu

...nesto ste se uspavali!!!
uzela sam u poljoprivrednoj apoteci fungicid DIONAL,prvenstveno je za trulez pa me interesuje dali je neko radio sa njim.uzela sam ga na preporuku u p.a, a ona je zastitar,pa se nadam da me nije obmanula.
molim da mi date savet kada ga trebam upotrebiti.uzecu oziljene reznice rezane hrizanteme-cremist i oziljene reznice multiflora-saksijskih ranih i kasnih.posto se fungicid rastvara u vodi dali reznice prskam kada ih presadjujem iz kontejnera pri cemu im prskam i koren i izdanak?ili se zastita radi kasnije?

pozdrav dragana84,osnovno kada dobijes biljku u ovom slucaju hrizantemu je da zastitis(previkur energy),"nahranis je"...posle vidis ako joj nesto vise treba...dobro je malo gvozdjem prihraniti,vole one to.Tretiranje moze biti u kontejneru kada stignu a naravno da moze i kada se presade...Za dionil sam cuo ali mi hvala Bogu nije dosad trebao.

kazu BOLJE SPRECITI NEGO LECITI,tako da cu ih iz preventive dezinfikovati pri presadjivanju.a koje ti djubrivo sa mikroelementima koristis pri prihrani?

e da na ovim stranicama sam procitala da se u prvoj fazi hrizantemama dodaje djubrivo sa povecanim azotom,a nakon pojave pupoljaka sa povecanim kalijumom,sta mislis o tome?
najbolje da mi preporucis neko djubrivo,koje ti koristis-naziv,pa cu ga potraziti